imaju tri, četiri godine na koje je naletelo vozilo.U pojedinim zemljama deca mladja od l2 godina ne smeju da se kreću ulicama i putevima bez starijih, a za svaku grešku deteta punoletni pratioci sedaju na optuženičku klupu.  
U saobraćajnim nezgodama gotovo polovina, odnosno 45 odsto nastradale dece su pešaci, slede deca putnici 35 odsto, 27 procenata su biciklisti, a nepunih pet odsto su deca koja su bili vozači bicikla s motorom i sličnih vozila. Najugroženija starosna kategorija dece je od osam godina, koja postaju samostalni učesnici u saobraćaju. Kad pođu u školu, roditelji ih prate, ali kad krenu u drugi razred, smatra se da su savladali sve potrebne saobraćajne propise, a ispostavi se da to nije tačno. Za decu su kobni letnji meseci, i najveći broj nezgoda u kojima ona stradaju dogodi se petkom.  Deca su izazvala preko 94 odsto saobraćajnih nezgoda u kojima su i poginula, a u 77 odsto slučajeva ona su bila kriva za saobraćajne nezgode u kojima su zadobili teže ili lakše povrede.

Nezgode su se uglavnom dešavale zbog njihovog kretanja i igranja na kolovozu, prelaska ulice na crveno svetlo, trčanja za loptom. Bilo je i slučajeva kada se dete otrgne iz ruke roditelja, istrči na kolovoz i podleti pod točkove vozila. Najmlađi često stradaju i zbog nepažnje roditelja, koji ih stavljaju na prednje sedište ili ih čak drže u svom krilu dok voze.

Početkom septembra za mnoge prvake počinje "ozbiljan život" i put do škole mora da bude "savladan". Naime, roditelji bi trebalo da sa prvacima vežbaju budući put do škole, ili i put do stanice školskog autobusa ili tramvaja. Rano ustajanje takođe treba vežbati, jer bi mališani postepeno trebali da se navikavaju na novi dnevni ritam. Put do škole se ne može  objasniti ni naučiti za jedan

dan. Stoga roditelji treba deci da objasne kuda treba da prolaze i na šta da obrate pažnju, bilo da se radi o semaforu, pešačkom prelazu ili automobilu koji skreće u neku drugu ulicu. Pritom roditelji treba glasno da ukazuju na prepreke na koje nailaze na putu, na pr.: "Sada moramo da se zaustavimo jer moramo da obratimo pažnju na automobile koji skreću ili na bicikliste. Pritom je važno da pogledaš na obe strane, i levu i desnu". Mora se savladati i najvažnije pravilo priliko prelaženja ulice, a koje glasi "stati-pogledati-krenuti". Nakon toga, dete mora da ponovi sve što je roditelj rekao i na šta je ukazao. Češćim ponavljanjem pravila, dete će lakše i brže savladati put do škole.

  UČITE SVOJU DECU SAOBRAĆAJNIM PROPISIMA DA BI BILI BEZBEDNI UČESNICI U SAOBRAĆAJU. TRUDITE SE DA SVOJIM LIČNIM PRIMERIMA UTIČETE POZITIVNO NA NJIH !
    A KADA SE NALAZITE U ULOZI VOZAČA, OBRATITE POSEBNU PAŽNJU NA NJIH, ONI SU MALI I NEPAŽLJIVI, I NISU SVESNI KOJE IM OPASNOSTI PRETE U SAOBRAĆAJU !